Nudibranchs

Ovoga puta delim sa vama nezaboravne face iz morskih dubina, preuzete iz casopisa National Geographic, a fotografisane od strane majstora podvodne fotografije, David Doubilet-a.


Nudibranchs (morski puzevi) su jos jedan od odlicnih primera umetnosti samoodbrane.



Zar nisu sjajni? A otrovni! :)

Doubilet je u svrhu fotografisanja napravio pravi mali podvodni studio, koji je izgledao ovako:


Jos fotografija ovih predivnih puzeva mozete naci OVDE, a vise o njima mozete procitati u tekstu Living Color, koji je za casopis napisala Jennifer S. Holland.

Cohen

Sinoc smo bili na koncertu Leonarda Cohena. Jos uvek ne mozemo da verujemo. Tri puta smo do sada pokusavali i karte uvek budu rasprodate u trenu. Otezavajuca okolnost bese i sto je stalno gostovao u Zenevi. Nemamo kola, pa bi morali tamo i prespavati, a cene hotela su paprene. No ovoga puta smo konacno uspeli, plus Cohen je gostovao u Cirihu, na stadionu. Nakon 15 godina duge pauze, ovaj covek, legenda, star 74 godine, ponovo pronalazi snagu za turneju koja je otpocela letos.


Uspeli smo da nabavimo karte na super lokaciji, tako da smo sedeli blizu bine. Tesko je pronaci prave reci da se opise ceo dozivljaj. Koliko nam je dao emocija u tih tri sata, koliko je koncert trajao, toliko je i poneo nasih emocija sa sobom. Cirizani su mu pokazali da je i dalje jednako slusan i voljen.

Na koncertu je bilo dosta stranaca. Culi su se razni jezici, sto bese lepo. Do nas je sedelo cetvoro ljudi koji su zbog ovog koncerta dosli iz Irske.

Cohen ne ulazi na binu. Ne, on bukvalno utrcava, u 20:00h, sto ovaj koncert cini mojim prvim koncertom koji je ikada poceo tacno na vreme, ne racunajuci koncerte ozbiljne muzike koji uglavnom pocinju na vreme. Prva pesma koju je zapevao bese Dance Me to The End of Love. I on i njegovi prateci vokali zvuce mnogo, mnogo bolje uzivo. Sharon Robinson, njegov producent, kompozitor i prateci vokal je zena sa bukvalno savrsenim glasom. Solo je otpevala Boogie Street. Ja sam se od njenog glasa najezila od glave do pete. Toliko je dubok, osecajan i melodican da joj muzika uopste nije potrebna. Naprosto zazelite da svi instrumenti stanu i da samo nju slusate kako peva. Druga dva prateca vokala behu sestre Webb, ciji su glasovi zvucali gotovo andjeoski uz jednu od pesama na harfi.

Poslednjih sat vremena koncerta vise se nije znalo ko gde sedi. Svi su bili na nogama i prilazilo se bini. Mi smo stajali u prvom redu. Ja sam htela da cujem moju omiljenu pesmu – Famous Blue Raincoat, za koju sam znala da nema sanse da se nadje na repertoaru, jer je vrlo spora i nedovoljno poznata. Ipak, zatrazila sam je i dobila. Posle toga je otpevao jos jednu pesmu za kraj i otplesao sa pozornice :).

Zooh

Posetili smo Ciriski zooloski vrt kako bi pogledali novoizgradjeni deo o kome se dosta pricalo u poslednje vreme i trebalo je prilicno vremena i novca da se zavrsi. Oni su (ni manje, ni vise) uspeli da naprave staklenik ogromnih dimenzija u koji su smestili kisnu sumu (rain forest).


Utisak je do te mere autentican da je prosto neverovatan. Nisam uspela da napravim puno snimaka zato sto se zbog temperature i vlaznosti vazduha objektiv maglio, ostavljajuci mi svega dve sekunde vremena izmedju brisanja.


Nakon petnaestak minuta provedenih tamo, shvatite da uopste ne posmatrate zivotinje nego ogromno rastinje koje, cini se, doseze u nebo. Zivotinje se naprosto gube iz pogleda u takvom ambijentu. Stapaju se sa okolinom. A divno ih je videti van kaveza.


Ovaj projekat jedan deo sredstava izdvaja za donaciju Nacionalnog parka Masoala na Madagaskaru, a drugim delom obezbedjuje sredstva za sebe. U tu svrhu su takodje napravili i muzej, restoran i prodavnicu, u kojoj se mogu kupiti (izmedju ostalog) razni zacini i cajevi iz svih krajeva sveta.

Otisli smo u zooloski vrt u ranim jutarnjim casovima kako bi izbegli guzvu. Ciscenje i hranjene behu jos u toku.



Neki izgleda imaju posebne jutarnje rituale... Pozdrav Suncu? Neobicno dugo zevanje? Hvatanje musica? Ma samo uziva :).


Tapiri su face!


Ostale su samo cetiri vrste u svetu. Ne brane se od neprijatelja, sve vise gube svoja stanista, a njihova koza je visoko cenjena. U normalnim uslovima zive od 25 do 30 godina.

A onda marabu!


Ovu pticu najbolje pamtim po filmu Adieu, plancher des vaches. Ljudi po pravilu ne vole takozvane strvinare mada i oni obavljaju svoju vaznu ulogu u ekosistemu. Iako se smatra ruznim, ja mislim da je marabu naprosto divan i fascinantan. Spada u jednu od najvecih ptica na svetu. Dostize visinu do 150cm, tezinu do 9kg, a raspon krila 250cm. Na sve to je dobar letac.

Jako volim da odem u zooloski vrt i cesto sam posecivala nase u Beogradu i Subotici. Bilo mi je nezamislivo da odem u ove gradove, a ne svratim do zooloskog vrta. Koliko god da je tuzno videti zivotinju u kavezu, opet je covek sretan sto uopste ima prilike da je vidi, a vrtovi u novije vreme imaju sve vecu ulogu u ocuvanju i nastavku vrsta. Stoga bih htela reci jos par reci o Ciriskom zooloskom vrtu, posto smatram da moze biti korisno kao ideja za druge vrtove.

Ja sam ovaj zooloski vrt prvi put posetila prosle godine uoci Noci Muzeja. Dakle, muzeji i galerije su bili otvoreni, a ulaz slobodan do jutra. Placala se jedna karta, koja je vazila za sve. Gradski prevoz je bio besplatan. Imala sam uz sebe katalog muzeja, sve nisam mogla da se odlucim u koji da odem, kada sam na spisku ugledala Ciriski zooloski vrt i resila da odem tamo. Zivo me zanimalo sta ima da se vidi nocu. Nece valda drzati budnim zivotinje? Pa i nece. Mogle su se videti samo one koje izlaze nocu. Citav vrt je izgledao kao Carobna suma. Osvetljenje je bilo jednostavno magicno. Bese hladno vreme, pa su delili caj i kafu. Celokupno osoblje je bilo tamo, svakog momenta raspolozeni za pricu i edukaciju. Lepo smo se ispricali sa njima, a usput pogledali i jedan dokumentarni film na projektoru. Svidelo mi se sve to, kao sto mi se svidelo i ono sto su sada napravili (gore pomenuto) zato sto ce im doneti prihode.

Uglavnom, nedugo potom je dosla zima, sneg nije prestajao da pada, a zooloski vrt nije prestajao da radi. Od novembra do februara, svaki put kada bi temperatura pala ispod nule (sto prosle godine bese ucestalo), tacno u 13:30h mi smo marsirali po vrtu. Sa pingvinima! Nezaboravno iskustvo. Napred pingvini, a nazad kolona ljudi, pa u obilazak ostalih zivotinja. Pogodite sta cemo raditi ove zime ;).

Tri baste

Pomislila sam kako bi bilo dobro iskoristiti ovo malo preostalih, lepih dana za razgledanje parkova i basta i uzivanje u cvecu, dok ga jos ima.

U Cirihu postoji Kineska basta, koja se nalazi u neposrednoj blizini Ciriskog jezera. Tacnije receno, izmedju nje i jezera je jedino gradski park, koji je po lepom vremenu prepun, a ljudi ovde imaju jedan veoma interesantan obicaj, koji se sastoji od slaganja kamenja (jedan na drugi) uz obalu. Grade se kule od manjih kamenica koje izgledaju lepo. Malo dalje nalazi se i jedna sauna, i mada je delimicno ogradjena, povremeno se mogu videti guze (i ostali delovi) kako se spustaju na rashladjivanje u Cirisko jezero. Meni je ovo bilo skroz simpaticno i svakako neobicno za (uslovno receno) stroge Svajcarce.

Ali tema je Kineska basta.


Ulaz se placa. Basta nije velika i opasana je zidom. Bila sam u njoj tri puta i nikada nije bilo guzve. Kako izgleda, sam naziv govori, a nadam se i da ce moje fotke pomoci da steknete ugodjaj.


Mesto je idealno za citanje knjige ili popodnevno caskanje. Poslednji put sam bila ovde sa prijateljicom iz USA i njenom cerkicom. Super je za decu zato sto je dovoljno zanimljivo i zato sto ih u ovom ambijentu nije tesko drzati na oku. Nas dve smo pile caj i sedele u gazebu nad malenim jezerom koje se nalazi u sredini baste.


Kineska basta je nastala kao poklon Cirihu od njihovog bratskog grada Kunming iz Kine. Na ovaj nacin su se zahvalili Svajcarcima za ukazanu tehnicku i naucnu pomoc u unapredjenju pijace vode, vodovodnih sistema i tehnologije drenaze zemljista.


Basta se moze iznajmiti u neprofitabilne svrhe, kao sto su rodjendani, vencanja i slicno.

Druga basta koju sam posetila nalazi se u podnozju zamka Heidegg.


Zamak se nalazi na lepom mestu, okruzen seocima, livadama, sumom i vinogradima, sa pogledom na jezero i Alpe. Od kako je 1951 godine nemacki kancelar Adenauer posetio ovu baroknu bastu i uzviknuo: "Ovde bi trebale cvetati ruze!", tako i bi. Otpocelo se sa sadjenjem.


Od tada ova basta dominira prelepim ruzama, ali se moze pronaci i drugog cveca.



Ulaz je besplatan. Postoji kutijica u koju se moze ubaciti novac za donaciju, odnosno odrzavanje baste.

Treca basta koju sam obisla je botanicka basta Grüningen. Nastala je na incijativu grupe gradjanja i odrzava se donacijama.


Postoji ustakljeni deo u kojem se mogu videti mnoge egzoticne vrste biljaka i cveca. Imaju divne orhideje ali su meni privlacile paznju biljke koje nisam ranije videla ili nisam imala prilike da vidim cesto.



Ulaz je besplatan. Svake prve nedelje u mesecu dobijate i vodica. Basta je otvorena od pocetka aprila do kraja oktobra.

Izgleda da je tajming za ove posete bastama bio dobar posto od danas ponovo najavljuju lose vreme. Ove jeseni smo jedva sastavili nekoliko lepih dana. Uglavnom je hladno, maglovito i kisovito. Kako je kod vas?

Na Rajni

Jos jedan izvestaj sa putovanja... :) Ovoga puta smo bili na Rajni. Krenuli smo u Kaiserstuhl ali smo pre toga posetili jedno malo i zanimljivo mesto koje se zove Eglisau, pa cu prvo reci par reci o njemu.


Eglisau ima izuzetno dugu istoriju. U ovoj oblasti su pronadjeni ostaci keltske, rimske i alemanske kulture. Mesto se prvi put pominje 18 Juna 892 godine kao Segligens Owe. Ime je nastalo od alemanskog plemena Seglinge.

Eglisau lezi na obali Rajne.


Mesto je poznato po sajmu koji se odrzava tri puta godisnje, zanatskim radnjama i tradicionalnim kucama, od kojih neke datiraju iz XVII stoleca.


Obisli smo lokalnu crkvu (slike dole) i produzili za Kaiserstuhl.



Kaiserstuhl se takodje nalazi na obali Rajne, na granici sa Nemackom. Ima zanimljivo ime, koje u prevodu znaci Kraljeva Stolica.


Kako smo saznali, gradic je osnovala svajcarska plemicka porodica Regensberger, a on je od tada prosao kroz vrlo burnu istoriju. Napomenucu samo nesto od toga. 1294 dobija status grada Svetog rimskog carstva. 1415 prelazi u posed Svajcarske konfederacije, a 1798 Svajcarske Republike. Sustigle su ga i Napoleonove trupe. Grad je bezbroj puta gubio i dobijao nazad delove svoje teritorije.

Stari deo grada je u obliku trougla, koji je nekoc bio opasan zidovima, a danas je od utvrdjenja ostala samo jedna srednjevekovna kula (od nekadasnje tri).


Vecina starih kuca radjena je u kasnom gotskom stilu. Zanimljivo je da ove kuce imaju na sebi ispisane nazive, kao recimo: kod crvenog vola (na slici), kod sunca, kod lososa i slicno.


Most preko Rajne povezuje Svajcarsku i Nemacku. Na sredini mosta se nalazi statua, koja ujedno oznacava granicu izmedju ove dve zemlje.


Na drugoj obali nalazi se zamak Rotwasserstelz, danas poznatiji kao Rötteln. Sagradila ga je porodica Wasserstelz u XII stolecu.


Ovaj zamak je od 1803 godine u privatnom vlasnistvu, pa stoga nije otvoren za javnost. Ista porodica sagradila je jos dva zamka u blizini – Schwartzwasserstelz, koji se nalazio na ostrvu na Rajni i od kojeg nije ostalo nista, i Weisswasserstelz, na obali Rajne, u blizini Hohentengena, od koga su ostali samo delovi spoljasnjeg zida. Iz nekog razloga su dobili nazive po bojama: rot (crveno), schwartz (crno) i weiss (belo), na koja je dodato prezime porodice. Ta simbolika danas nije vidljiva. Rotwasserstelz, kao jedini preostali, okrecen je u boju kajsije.

U sledecem postu vodim vas kroz baste i parkove... :)

Avokado salata

Malo prakticnih saveta... :) Juce sam isprobala salatu od avokada i mnogo mi se svidela, pa sam htela da podelim recept sa vama.

Sastojci (za 4 osobe):

2 avokada
1 sargarepa
1 mladi luk
1 cenj belog luka
sok od 1 iscedjenog limuna
1 kasicica senfa
2 kasike maslinovog ulja
2 tvrdo kuvana jajeta
korijander
vlasac
persun
so
biber

Iseckati sargarepu i mladi luk na kockice. U zasoljenu kljucalu vodu prvo ubaciti sargarepu, a posle dva minuta dodati mladi luk. Nakon jednog minuta prestati sa kuvanjem i izbaciti vodu.

Oljustiti avokado i iseci na kockice. Odmah da vas upozorim da je to malo teze, posto je avokado mekan. Pokusajte da ga ne zgnjecite previse.

U drugu posudu zamesajte zajedno sok od limuna, senf, ulje, korijander, so i biber. U smesu dodajte avokado, sargarepu i mladi luk.

Zatim oljustite i iseckajte jaja, beli luk, vlasac i persun na kockice i to dodajte u prethodnu smesu.

Sve zacine stavite po ukusu, tako je najbolje. Ja sam dodala i jednu kasicicu belog sirceta (aceto bianco) koji je slabiji od obicnog. Korijander i persun kupite sveze.


Avokado salata moze da se servira kao na slici. Jednostavno ubacite smesu u soljicu, da dobijete okruglasti ili neki drugi oblik, a zatim okrenite na tanjir i ukrasite nekom zacinskom biljkom. Ja sam servirala na prepecenom hlebu sa kojim ide odlicno.

Godina Biblijskog zivota

Danas u novinama citam o novinaru i autoru A. J. Jacobsu iz Njujorka i njegovom eksperimentu. Naime, Jacobs je godinu dana svoga zivota ziveo po Bibliji, prateci bukvalno svaku zapovest. Pri tome ne mislim samo na cuvenih 10 zapovesti nego na sve sto su Biblijski oci zahtevali od vernika. Lista stvari koje je radio je podugacka. U svojoj izjavi za Trend je primera radi naveo pustanje brade, nosenje belih odela od jednog materijala, kamenovanje preljubnika, duvanje u sofar (rog) i tako dalje. Naveo je kako svoju zenu nije smeo da dotakne za vreme ciklusa 'da se ne bi isprljao', pa je u tu svrhu kupio cak i posebnu stolicu za sedenje, kako ne bi slucajno seo tamo gde je ona sedela. Napominje da joj je vrlo zahvalan na strpljenju i razumevanju :-D. Svoja iskustva je opisao u knjizi The Year of Living Biblically: One Man’s Humble Quest to Follow the Bible as Literally as Possible.

U nekom konacnom zakljucku, Jacobs nije poceo da veruje u Boga, ali smatra da jeste produbio svoju duhovnu stranu i naucio dosta toga (recimo da svira harfu). Neke od zapovesti mu se dopadaju, a neke ne. On je najpre pokusao da ustanovi sta je od svega toga relevantno (i uopste moguce) za modernog coveka.

Nisam procitala njegovu knjigu ali smatram da je ovaj pokusaj odlicna ideja. Podseca me na neke eksperimente iz studentskih dana. Setila sam se kako je jedna poznanica resila da licno isproba zivot prosjaka. Obukla je svoje najgore moguce krpice, izasla na ulicu i pocela da prosi. Njen eksperiment je trajao 24h. U tom periodu je dobila dovoljno para da ne ostane gladna. Kasnije nam je pricala o tome kako je sve to dozivela psiholoski. Dakako, nije bilo jednostavno. Pitala se sta bi rekla da je slucajno naisao neko koga poznaje. Da me vidi mila majka… :-D

Moj eksperiment je bio lagodniji, a podrazumevao je timski rad i percepciju. Za tu svrhu smo okupili 50 ljudi. Ja sam naucila napamet jednu fiktivnu pricu o rudaru i njegovoj porodici. Prica je bila lisena ikakvog stava. Bila je izneta u vidu suve, gotovo nezanimljive informacije. Sedela sam sama u prostoriji, a svaki od 50 ljudi je ulazio sam i slusao istu pricu. Kasnije se trazilo od njih da je ponove. Dvoje od pedeset ljudi je prenelo pricu onako kako su je culi. Mozda je zanimljivo reci da su oboje bili studenti psihologije. Svi ostali su preneli pricu drugacije, a posebno je bilo zanimljivo slusati ubacene licne stavove i nadogradnju nepostojecim, pa cak i neosnovanim elementima.

Svima je jasno da su nase realnosti drugacije, ali pokusaj je shvatiti odakle sve te razlicite percepcije dolaze. A dolaze iz raznih krajeva… Vecina njih je socioloska (primera radi, uvrezeno misljenje) ili pak iskustvena, ili (cesto) psiholoska. Negde sve one imaju dodirne tacke… :)

Sargans

Odakle krenuti? Vreme bese grozno! LOL Sta drugo da kazem, kad je bilo upravo tako… Magla i kisa. Volim ja tmurno, ubaci me u posebno raspolozenje, ali mi bilo zao sto, recimo, ne mogu da sedim u dvoristu Sargansa, pod limunovim drvetom. Drugi put...

Sem loseg vremena, na ulaznim vratima zamka nas doceka sledeca slika:


To je znacilo da imaju svadbu i da necemo moci da prodjemo kroz sve prostorije. Citav dvorisni deo je bio ukrasen sarenim balonima i buketima cveca. Sve je vrlo lepo izgledalo. I vrlo pokislo. Gosti su sedeli u restoranu. Nismo hteli da smetamo, ali sam fotografisala ulaz:


Zavirila sam u Vitesku sobu koja je bila natrpana raznim jelima. Pola enterijera izmesteno, a pola se nije videlo. Posluga se svadjala. Pocetak je obecavao…


Zamak Sargans ima vrlo dugu istoriju. Izvori kazu da postoji od pre 1200-te godine, ali tacno vreme zidanja nije poznato. Pretpostavlja se da je na tom mestu nekoc stajalo Rimsko utvrdjenje. Kao i vecina zamkova, i Sargans je vremenom dogradjivan, ali je osnovni stil ostao sacuvan, sto znaci da je arhitektura vrlo jednostavna i lisena ukrasa.


U kulu je smesten muzej od ukupno (koliko sam izbrojala) pet spratova. Predmeti su izlozeni hronoloski i tematski. Veliki deo kolekcije je ustakljen. Osvetljenje fotografska nocna mora.


Kao neko sa zaista velikim iskustvom u obilazenju zamkova, doslo mi zao, zato sto mislim da ovakav aranzman nije potreban. Mnogo je lepse kada prolazite kroz prostorije, kroz autenticnost ambijenta, pa imate osecaj da ste zalutali u drugom vremenu. Ovako, sve na gomili i u staklu, jednostavno nije isto. Ali dobro, imaju sjajnu kolekciju, koja je inace dobila razne nagrade i nalazi se na listi 37 'must see' svetskih muzeja (gde nadjose cifru?). Muzej je istorijsko-etnoloski po sadrzaju.

Moglo se videti sledece:



Posebno mi se dopao stari pribor za jelo:



Od kolekcija izdvajam svecnjake:



I knjige:


Sve rucno ispisano i dekorisano. Izgledaju naprosto predivno. Kad samo pomislim na sav ulozeni trud… Bilo je i par stampanih primeraka, kao sto su Svajcarske Hronike. Ali jedna kolekcija mi bese posebno lepa, a to je kolekcija starih bicikla i kolica za decu:


Zatim smo videli i predmete iz tkackih radionica:


Sacuvane delove apoteke, za koje bih rekla, po slobodnoj proceni, da poticu iz XIX stoleca:


Zatvorske rekvizite:


Razne figurice, kovcezice, ukrase i maske:



Na kraju smo obisli vinski podrum i vinograd:



Malo smo prosetali dvorisnim delom, u kojem se nalazi nekoliko topova i zastava koja simbolicno stoji na pola koplja. Preko zida se vidi ogromna vozna petlja. Mnogi putni pravci se ukrstaju upravo podno Sargansa. Ne moze covek a da se ne upita kako je taj isti pogled izgledao ranije…



:)