Resila sam da nastavak price o putovanju zapocnem sa istorijskim muzejom posto cu u ovom delu reci nesto vise o manastiru i istoriji. Za one koji se tek sada ubacuju u celu pricu, molim vas procitajte moj prethodni post.
Kartause Ittingen se nalazi u blizini mesta Warth, kanton Turgau. Sto se tice porekla imena, Ittingen je bio naziv nekadasnjeg Augustijanskog manastira, koji je 1461 godine prodat Kartuzijanskom redu, pa je otuda dodato Kartause (Kartuzijanska kuca ili dom).
Kao sto sam vec pisala, istorijski muzej prikazuje nacin zivota Kartuzijanskog reda, sadrzi njihovu kapelu, monaske celije i ostale prostorije. Kartause Ittingen vise nije manastir u svom klasicnom smislu, nego je pre svega muzej, ali i mnogo vise od toga, o cemu cu pricati narednih dana.
Kartuzijanski monaski red je 1140 godine osnovao Sveti Bruno. Pet godina kasnije redu su se pridruzile i zene. Nema ih puno u svetu, otprilike 370 brace i 75 sestara u 19 manastira, koji za najvisi cilj imaju jednu jedinu stvar, a to je spoznaja Boga kroz kontemplaciju. To u praksi znaci da svoje vreme u manastiru provode sami, izolovani, svako u svojoj celiji, pod zavetom cutanja. U njihovom Statutu stoji da "pripadaju skoli Svetog Duha, jacajuci se kroz iskustvo i jedinstven hermeticki nacin zivota, koji se prenosi sa generacije na generaciju, ne recju nego primerom (delom)". Svoje celije napustaju tri puta nedeljno, radi prisustvovanja misi ili obavljanja drugih (tekucih) poslova. Celije su povezane hodnicima (cetiri koridora), sa dvoristem u sredini. Svaki hodnik ima svoj izlaz u dvoriste i na taj nacin cetiri staze grade krst, u cijem centru se nalazi gazebo sa fontanom, sto je deo uobicajene arhitekture Kartuzijanskih manastira koji imaju svoj propisan stil gradnje, kao uostalom i drugi verski redovi.
Kartause Ittingen uglavnom ima celije koje u svom sastavu imaju po dve povezane prostorije – radnu, koja je ujedno i obedna, i spavacu, koja je ujedno i molitvena.
Mozda bi jos interesantno bilo napomenuti da se braca i sestre oblace iskljucivo u bele monaske odore, a u svoje redove ne primaju nikoga starijeg od 45 godina. Kao sto rekoh, ima ih malo, ponajvise zbog stalnog zaveta cutanja.
Prvi deo istorijskog muzeja predstavlja nekadasnja kapela, ciju predivnu rokoko arhitekturu i sam dozivljaj i atmosferu prostorije tesko da moze da zabelezi kamera. To se posebno odnosi na hor (prezviterijum), uradjen oko 1700-te godine u drvetu.
Visoki oltar prikazuje Svetog Bruna, osnivaca Kartuzijanskog reda.
Jedna od najlepsih prostorija je Refektorijum.
Umetnici, tacnije receno slikari i pisci, imaju jednu prednost, a to je da besplatno noce u monaskim celijama pod uslovom da naslikaju ili napisu nesto o manastiru. S’ tim u vezi, u sledecem postu pisacu o Muzeju savremene umetnosti koji se nalazi u okviru manastira.
Posts
6 comments:
Super nam je ta prva slika sa vazom, bas lepo si je ubacila. I zadnja sa stubom mi je lepa. Milena, da li su te dve slike sa stolom i peckom monaske celije? I za sta je sluzio refektorijum?
Da, mozda sam trebala bolje objasniti ali uvek se bojim da smorim sa tekstom :-D.
Jesu, to su slike iz dve razlicite celije - obe iz radne/obedne prostorije. Dakle, dosta su udobne, bez obzira na njihov naziv...
Refektorijum je prostorija za rucavanje.
Taj zavet cutanja, ja ne znam kako neko moze da ne prica! lol A sta je za vreme mise? Ili kad jedu u tom refektorijumu??
Znas kako, nisam neki strucnjak, a za njih sam prvi put cula u subotu. Medjutim i mene je isto to zanimalo :-D. Ne prekidaju zavet cutanja ni u toku mise ni kada jedu zajedno, a malo toga cine zajedno u globalu, jer uglavnom svako provodi vreme u svojim odajama (takozvanim celijama). Pitam se kako komuniciraju... Koliko sam razumela, postoje braca i monasi. Mislim da su samo jedni pod totalnim zavetom cutanja, dok se drugima dozvoljava neki vid komunikacije. To je sve sto mogu reci, jer nisam imala dovoljno vremena da sve ispitam na licu mesta.
Znaci ima nade za nas slikare :)
Nego, odusevljena sam sto postujes ovo. U ovoj jadnoj blogsferi nema se sta dobro procitati. Zato si ti tu da podignes kvalitet! :)
I cekam taj o muzeju savremene.
Upravo piskaram, pa cu staviti tekst za nekih pola sata :).
Post a Comment