Ples Jaja

Odmah da cujem sta ste pomislili nakon ovakvog naslova! :) U pitanju je tradicionalna Uskrsnja igra koje sam se setila nakon sto sam danas naisla na slike Pitera Artsena.


De Eierdans (u slobodnom prevodu Ples Jaja) je paganski obicaj, koji su kasnije preuzeli hriscani. Ovom igrom se originalno slavio dolazak proleca. Cilj je bio da se jaje izvadi iz posude i zatim pokrije istom, a da se pri tome ne razbije. I sve to iskljucivo nogom. Ponekad se oko igraca pravio krug od uglja ili krede, iz kojeg se naravno nije smelo izaci da bi igra bila uspesna, a pobednik validan. Na pod bi se prosulo povrce koje nije smelo da se dotakne u toku plesa.

U nekim mestima je ovaj obicaj odlucivao vencanje. Mladi parovi bi se uhvatili za ruke i pokusali da zajednickim snagama izvade i potom pokriju jaje sa posudom. Ukoliko bi uspeli da sacuvaju jaje citavo, svadba im je bila zagarantovana, bez obzira na potencijalni nepristanak roditelja, sto je nekoc igralo veliku ulogu u sklapanju brakova.

Artsenove slike su jedne od ranih prikaza zivota i obicaja sa sela. Vecina njih odise simbolikom i mnogostrukim znacenjem, kao recimo covek sa gajdama, koje su zbog svog izgleda bile simbol muskosti. Ili recimo dagnje i luk na podu, za koje se verovalo da deluju stimulativno.

Na stolu se nalaze dve drvene tarot karte. Na jednoj je Dzoker, a na drugoj Koza. One bi danas verovatno bile jednake Budali i Djavolu u savremenim tarot kartama. Nekada su oznacavale opijenost i pozudu. Cini se da je Artsen aludirao na efekat alkohola. No jasno da je moralna poruka bila samo izgovor da naslika ono sto je zeleo, uzimajuci u obzir pritisak crkve i cinjenicu da su ga uposlili na izradi religijskih scena. Tek pocetkom XVII stoleca vise nije bilo obavezno unositi religijske i moralne elemente na slike, a Artsen je iznad svega bio zainteresovan za prikaze iz svakodnevnog zivota i takozvanu „mrtvu prirodu“ (nature morte iliti still-life).

Artsen je njegov Ples Jaja naslikao 1552 godine. Izgleda da mu je ovaj obicaj bio zanimljiv, posto je pet godina kasnije (1557) napravio jos jednu verziju i prikaz ove igre, ili plesa, posto se u Engleskoj, na primer, obavezno skakutalo i cupkalo tokom izvedbe.


I druga verzija je takodje ispunjena istim i slicnim aluzijama. Na njoj se mnogo jasnije vidi stari navoj (kalem) za preslice, oko kojeg se stavljala vuna. Nekada je sluzio i za uzimanje mere. U govoru se koristio da opise osobu koja „prede“, odnosno previse prica pod uticajem alkohola, ili pak da opise nekoga „po meri“, sto se nije smatralo komplimentom, jer se odnosilo na nemogucnost promene covekovog karaktera. Navoj je bio simbol razvrata, naivnosti, nerazboritosti... Drzi ga zena, dok se na prethodnoj verziji nalazi iznad kamina.

Toliko o simbolici za danas. Vreme je promenljivo, prohladno i povremeno ispada blaga kisa, sto znaci da je idealno za, recimo, sedenje na terasi, uz dobru knjigu i solju caja. Kakvi su vam planovi za vikend? Ja odmaram.

Slike su preuzete sa www.SightsWithin.com