Subota vece

Upravo sam se vratila sa koncerta Sophie Zelmani koji je bio naprosto sjajan. Iz mnogih razloga. Pratim i slusam njenu muziku vec nekoliko godina, ali mi nikada nije palo na pamet da cu imati prilike da je slusam i uzivo, iz prostog razloga sto je ova pevacica iz Svedske poznata po tome da retko drzi koncerte zbog svoje prevelike stidljivosti. I zaista, tesko se snalazi na sceni, sto je cini izuzetno simpaticnom. Ovim koncertom u Cirihu je zapocela svoju malu turneju pod nazivom The Ocean and Me.


Koncert je odrzan u prelepom ambijentu Kongresne sale koja gleda na Cirisko jezero. Predgrupa se sastojala od jednog clana, pa se u stvari ne moze nazvati grupom. Tip, za koga niko nikada nije cuo, izveo je tri pesme na gitari. U tom period je sve vreme zasmejavao publiku, ali moram reci da mu je lirika vise nego ozbiljna. Nakon toga se pojavila Sophie, sa kikicama, u crvenoj majci i zelenoj suknji, izgledala je slatko kao devojcica, i njen petoclani bend.

Za mene je bilo fascinantno sto je sala bila dupke puna, posto sam uvek smatrala da je Sophie Zelmani ime za koje niko nije cuo, uprkos cinjenici da je u muzickim vodama od 1995 godine i ima 8 albuma iza sebe. Barem je takvo bilo moje iskustvo, jer osim sebe ne poznajem nikoga ko slusa njenu muziku, ne racunajuci mog dragog naravno. Inace, Sophie peva na engleskom jeziku.

Druga stvar koja me odusevila je bio priliv ljudi veoma razlicitih godista i stilova, sto je bilo jedno potpuno novo iskustvo. Naci se u gomili gde je sa moje leve strane bio stariji bracni par, a sa desne grupa pankera, bilo je neponovljivo i naprosto me ispunilo radoscu svojim iskakanjem iz sablona. Tako nesto definitivno nisam zamisljala.

Svajcarci su vrlo ljubazni, ali isto toliko… recimo, odmereni i zatvoreni, da ne kazem hladni. Stoga je bilo prijatno videti ih u jednom drugacijem svetlu. Dovoljno je reci da su uspeli da vrate Sophie Zelmani i njen bend tri puta na scenu.

Licno nisam znala sta da ocekujem od veceri, uzimajuci u obzir gore navedeno i cinjenicu da sam uvek isla na koncerte mnogo dinamicnije prirode (citaj: skakanje i pevanje), dok je muzika Sophie Zelmani sasvim drugacija. Uvek mi je zvucala savrseno za pred spavanje, mada sam je u stvari najcesce slusala dok putujem. No sasvim fino se povremeno skakalo, pevalo i plesalo u zagrljaju :).

Negde oko polovine koncerta, Sophie nam je dala svesku koju nosi na svoje retke nastupe i zamolila da svako ko zeli napise koju rec. Publika je to vrlo ozbiljno shvatila tako da su se olovke i komentari razmenjivali, a sveska kruzila i bila joj vracena na kraju veceri.

Koncert je trajao dva sata i dvadeset minuta. Nakon toga je usledio odlazak u neki kafic, da se sumiraju utisci i popije caj pred spavanje, posto je ovde vrlo hladno i vetrovito. Usput smo dobili poziv za jedan party koji se odrzava sledeci vikend na brodu.