Nesto za Gil-galada i njegove Vrapce...
"I once had a sparrow alight upon my shoulder for a moment, while I was hoeing in a village garden, and I felt that I was more distinguished by that circumstance that I should have been by any epaulet I could have worn."
(Henry David Thoreau)
Vreme poseta se blizi kraju. Prijatelji iz USA su otisli, a prijateljica iz Novog Sada ostaje ovde jos par dana. Vreme provedeno sa njima mi je puno znacilo. Posebno deo sa kafenisanjem ;). Sa nekim ljudima se naprosto nikad ne mogu ispricati, jer uvek ima novih tema i jos nesto da se kaze. Jeste li zapazili taj divni fenomen? :-D Scena sa aerodroma, na rastanku: Draga moja, jos samo ovo da ti kazem... LOL
Cim uzmognem, okacicu par slika sa raznih putesestvija... Morala sam da kupim novi hard posto na starom nema vise mesta, ali jos uvek nisam uspela da izvrsim potrebne prebacaje :).
Posts
13 comments:
"Sa nekim ljudima se naprosto nikad ne mogu ispricati, jer uvek ima novih tema i jos nesto da se kaze. Jeste li zapazili taj divni fenomen?"
zapazim, nažalost jako rijetko... eh, gdje ide ovaj svijet :)
Ma dobro je sto je retko. Zamisli da stalno blebecemo :p
Naravno, to je ono sto cini prijatelje, ali sa pravim prijateljima se isto tako divno moze i cutati :)
a vrapci su na trećem mestu moje top 5 liste životinja koje volim. Uzgrad da pomenem da su zečevi prvi a veverice druge.. :))
Tvoji putopisi su odlični.
Vlapčici majeni! I to mužjak i ženka. :D
A znaš da sam skoro čitala kako se njihov broj kod nas poslednjih godina znatno smanjio, jer ih potiskuju krupnije ptice, poput gavranova i svraka. Novi Beograd ih je pun i postala je prava sreća videti vrapčiće.
A tako su veseli i slatki! Prave bebi ptice. :)
Glasam za ono: i pricamo i cutimo i razumemo se - prijatelji.
A dzivdzani su super, s tim da sam cuo da ih je sve manje. U Poljskoj mi je jedan lik pricao kako ce za 15 godina da nestanu ako se ovako nastavi, da ih potiskuju golubovi i druge krupne zivuljke. Plasim se da mu verujem...
Evo da vas utesim, skoro sam citala neke statistike o evropskim vrapcima i kazu da se ne smatraju ugrozenim zato sto se izuzetno dobro prilagodjavaju raznim promenama. Globalno gledano, njihov broj nije opao, nego su za nijansu promenili stanista. U urbanim sredinama ih je manje nego ranije.
Prolaznice, hvala. Pripremam izvestaj iz jednog zamka, sto znam da ce tebe zanimati :).
Mnogo su slatki :). Izabrala si jako lep citat uz fotke. A za kafenisanje mi je jasno! LOL
Milena, jako mi nedostaju oni dani kada si pre podne dolazila na moju pauzu, pa bi pile kaficu tih pola sata i pricale o svemu i svacemu. Bas sam uzivala u tim trenucima.
Dado, oh da! Ma sve mi ponekad nedostaje. Sad skoro smo spominjali tvoje cuvene sendvice :-D
Majo, nase kafe su povremeno znale biti maratonske. Bez tri sata nista! A tvoje 'dolivace'...! LOL
Eto utehe. Živeli dživdžani!
I pravi prijatelji. :D
super :)
Inače, pomoću tvojih tekstova sam malo proširio znanje o zamkovima. Generalno ja sam milio da su to uglavnom sive građevine napravljene kao strateška utvrđenja...
Preslatki su! :)) Lep citat!
Prijateljstvo je jedna od najvaznijih stvari na svetu...
Inache, bar shto se Beograda tiche, vrabaca gotovo da nije ni bilo do pre dve godine, ali vracaju se polako.
Hvala na posveti! :))
Prolaznice, zamkovi su zaista sluzili i kao utvrdjenja (odbrana). To im je prvobitno bila i osnovna namena. Od srednjeg veka postaju prakticno i rezidencije.
Gil-galade, nema na cemu. Tvoj tekst me skroz inspirisao :).
Post a Comment