Kartause Ittingen - Muzej savremene umetnosti

Za bolje razumevanje teksta i vise informacija, molim vas procitajte prethodna dva posta: Kartause Ittingen (pocetak i pregled sadrzaja) i Kartause Ittingen – Istorijski muzej.

Mada obidjen na samome kraju setnje, Muzej savremene umetnosti u Kartause Ittingen-u je na mene ostavio najveci utisak, ne samo zato sto volim umetnost, nego pre svega zato sto covek jednostavno ne ocekuje da vidi tako nesto u manastirskom ambijentu. Ideja je vredna kopiranja.

Muzej savremene umetnosti je ubacen za vreme restauracije koja je trajala od 1979 do 1983 godine. Podignut je na temeljima starih rusevina, nastalih u toku svajcarske reformacije, pa tako predstavlja najnoviji deo zdanja.

Muzej se nalazi na dva nivoa. U prvom delu se mogu videti slike, kolazi i skulpture, dok su na drugom (podrumskom) nivou smestene grafike i instalacije.

Najvise je zastupljena moderna, ekspresionisticka i naivna umetnost. Krenulo se sa kolekcijama regionalnih umetnika. Od 1995 godine, izlozba se siri i na internacionalne umetnike, kojima je dozvoljeno da besplatno borave u manastiru i noce u monaskim celijama, pod uslovom da u tom periodu naslikaju nesto inspirisano manastirom. Jos jedna sjajna ideja.

Prva prostorija je takozvana Crvena soba u kojoj se nalaze tri pejsaza.


Iza toga dominira mixed media, kao sto mozete videti na fotografijama.




Sledeca je delo umetnika Hans Krüsi-ja.


Mogu se videti i dugi nizovi oslikanih traka, kao sto je recimo ova sa kravicama.



Nakon toga slede slike. Zahvalna sam muzeju sto mi je dozvolio fotografisanje. Molili su da ne koristim tripod i blic tako da su uslovi bili otezani, ali mogu reci da sam se potrudila i uspela da izvucem boje koje su vrlo blizu autenticnim bojama na slikama.

Meni su se najvise dopali radovi Helen Dahm i Adolf Dietrich-a. Recimo, Autoportret Helen Dahm iz 1927 godine me odusevio:


Ili njen Fen Pejsaz iz 1930-te:


Od Dietrich-a bih izdvojila Otac Cita Novine iz 1913 godine:


Devojka sa Crvenom Koralnom Ogrlicom, 1932:


Pogled na Berlingen iz 1931 godine:


I meni najdraza, Untersee Luka u Zimu iz 1954-te:


Interesantan je rad Anny Boxler, pod nazivom Cudan San iz 1949-te, naslikan 1981 godine. Dugo ju je gonio…


Moglo se videti i sledece... Mitoloska Scena, 1936, umetnik Andre Bauchant:


Nojeva Barka, umetnik Heinrich Bleiker:


Dzungla, 1932, umetnik Louis Vivin:


Grupa Zena, 1962, umetnik Carl Roesch:


Naga Zena sa Mimozama, 1932, umetnik Camille Bombois:


I od iste umetnice, presladak Crveni Balon iz 1935 godine:


Mogli su se videti i radovi koji naginju tradicionalnim skolama, kao sto je recimo Jutarnja Idila iz 1893 godine:


Zatim, antiratna umetnost:


I naravno, skulpture!


Moja omiljena se zove Autoportret sa Brigitte Bardot i Psom:


Drugi nivo je odvojen za grafike i instalacije. Uticaj ambijenta je naprosto cudesan. Spoj vizuelnog i zvucnog je dao efekat koji cu tesko zaboraviti.





Ovaj tekst je u potpunosti posvecen Artmistakes :). Sledeca prica je o radionicama.