Monday, November 24, 2008

Novembar


Ima gotovo mesec dana kako nisam napisala nista. Moram se potruditi da konacno odvojim vreme za svoj blog. U medjuvremenu vam ostavljam par slika kao zabelesku sa samog kraja jeseni.

Grossm├╝nster, Z├╝rich


Rapperswil


Urmiberg, naprosto magican u jesenjem periodu :)


Nekoliko jesenjih detalja...




Volim tikve. Mnogo vise kao ukras nego hranu.



Za sledecu fotku je trebalo prilicno strpljenja. I lovljenja. Otisao je sit i slobodan :)


Za vikend je padao sneg, ali o tome drugi put...

Ima li neko da je skoro gledao dobar, noviji film? Primam preporuke.


Friday, October 31, 2008

Nudibranchs


Ovoga puta delim sa vama nezaboravne face iz morskih dubina, preuzete iz casopisa National Geographic, a fotografisane od strane majstora podvodne fotografije, David Doubilet-a.


Nudibranchs (morski puzevi) su jos jedan od odlicnih primera umetnosti samoodbrane.



Zar nisu sjajni? A otrovni! :)

Doubilet je u svrhu fotografisanja napravio pravi mali podvodni studio, koji je izgledao ovako:


Jos fotografija ovih predivnih puzeva mozete naci OVDE, a vise o njima mozete procitati u tekstu Living Color, koji je za casopis napisala Jennifer S. Holland.


Sunday, October 26, 2008

Cohen


Sinoc smo bili na koncertu Leonarda Cohena. Jos uvek ne mozemo da verujemo. Tri puta smo do sada pokusavali i karte uvek budu rasprodate u trenu. Otezavajuca okolnost bese i sto je stalno gostovao u Zenevi. Nemamo kola, pa bi morali tamo i prespavati, a cene hotela su paprene. No ovoga puta smo konacno uspeli, plus Cohen je gostovao u Cirihu, na stadionu. Nakon 15 godina duge pauze, ovaj covek, legenda, star 74 godine, ponovo pronalazi snagu za turneju koja je otpocela letos.


Uspeli smo da nabavimo karte na super lokaciji, tako da smo sedeli blizu bine. Tesko je pronaci prave reci da se opise ceo dozivljaj. Koliko nam je dao emocija u tih tri sata, koliko je koncert trajao, toliko je i poneo nasih emocija sa sobom. Cirizani su mu pokazali da je i dalje jednako slusan i voljen.

Na koncertu je bilo dosta stranaca. Culi su se razni jezici, sto bese lepo. Do nas je sedelo cetvoro ljudi koji su zbog ovog koncerta dosli iz Irske.

Cohen ne ulazi na binu. Ne, on bukvalno utrcava, u 20:00h, sto ovaj koncert cini mojim prvim koncertom koji je ikada poceo tacno na vreme, ne racunajuci koncerte ozbiljne muzike koji uglavnom pocinju na vreme. Prva pesma koju je zapevao bese Dance Me to The End of Love. I on i njegovi prateci vokali zvuce mnogo, mnogo bolje uzivo. Sharon Robinson, njegov producent, kompozitor i prateci vokal je zena sa bukvalno savrsenim glasom. Solo je otpevala Boogie Street. Ja sam se od njenog glasa najezila od glave do pete. Toliko je dubok, osecajan i melodican da joj muzika uopste nije potrebna. Naprosto zazelite da svi instrumenti stanu i da samo nju slusate kako peva. Druga dva prateca vokala behu sestre Webb, ciji su glasovi zvucali gotovo andjeoski uz jednu od pesama na harfi.

Poslednjih sat vremena koncerta vise se nije znalo ko gde sedi. Svi su bili na nogama i prilazilo se bini. Mi smo stajali u prvom redu. Ja sam htela da cujem moju omiljenu pesmu – Famous Blue Raincoat, za koju sam znala da nema sanse da se nadje na repertoaru, jer je vrlo spora i nedovoljno poznata. Ipak, zatrazila sam je i dobila. Posle toga je otpevao jos jednu pesmu za kraj i otplesao sa pozornice :).