Saturday, October 11, 2008

Na Rajni


Jos jedan izvestaj sa putovanja... :) Ovoga puta smo bili na Rajni. Krenuli smo u Kaiserstuhl ali smo pre toga posetili jedno malo i zanimljivo mesto koje se zove Eglisau, pa cu prvo reci par reci o njemu.


Eglisau ima izuzetno dugu istoriju. U ovoj oblasti su pronadjeni ostaci keltske, rimske i alemanske kulture. Mesto se prvi put pominje 18 Juna 892 godine kao Segligens Owe. Ime je nastalo od alemanskog plemena Seglinge.

Eglisau lezi na obali Rajne.


Mesto je poznato po sajmu koji se odrzava tri puta godisnje, zanatskim radnjama i tradicionalnim kucama, od kojih neke datiraju iz XVII stoleca.


Obisli smo lokalnu crkvu (slike dole) i produzili za Kaiserstuhl.



Kaiserstuhl se takodje nalazi na obali Rajne, na granici sa Nemackom. Ima zanimljivo ime, koje u prevodu znaci Kraljeva Stolica.


Kako smo saznali, gradic je osnovala svajcarska plemicka porodica Regensberger, a on je od tada prosao kroz vrlo burnu istoriju. Napomenucu samo nesto od toga. 1294 dobija status grada Svetog rimskog carstva. 1415 prelazi u posed Svajcarske konfederacije, a 1798 Svajcarske Republike. Sustigle su ga i Napoleonove trupe. Grad je bezbroj puta gubio i dobijao nazad delove svoje teritorije.

Stari deo grada je u obliku trougla, koji je nekoc bio opasan zidovima, a danas je od utvrdjenja ostala samo jedna srednjevekovna kula (od nekadasnje tri).


Vecina starih kuca radjena je u kasnom gotskom stilu. Zanimljivo je da ove kuce imaju na sebi ispisane nazive, kao recimo: kod crvenog vola (na slici), kod sunca, kod lososa i slicno.


Most preko Rajne povezuje Svajcarsku i Nemacku. Na sredini mosta se nalazi statua, koja ujedno oznacava granicu izmedju ove dve zemlje.


Na drugoj obali nalazi se zamak Rotwasserstelz, danas poznatiji kao Rötteln. Sagradila ga je porodica Wasserstelz u XII stolecu.


Ovaj zamak je od 1803 godine u privatnom vlasnistvu, pa stoga nije otvoren za javnost. Ista porodica sagradila je jos dva zamka u blizini – Schwartzwasserstelz, koji se nalazio na ostrvu na Rajni i od kojeg nije ostalo nista, i Weisswasserstelz, na obali Rajne, u blizini Hohentengena, od koga su ostali samo delovi spoljasnjeg zida. Iz nekog razloga su dobili nazive po bojama: rot (crveno), schwartz (crno) i weiss (belo), na koja je dodato prezime porodice. Ta simbolika danas nije vidljiva. Rotwasserstelz, kao jedini preostali, okrecen je u boju kajsije.

U sledecem postu vodim vas kroz baste i parkove... :)

12 comments:

elektrokuhinja said...

Mnogo lepo izgleda. Ja sam kao mala samo crtala zamkove, kule i utvrdjenja. Ima nesto u tim starim gradjevinama pomalo strasno i misticno a vrlo privlacno...

Milena said...

Elektro, da znas da si me obradovala svojom pojavom! To mi govori da si sredila problem sa racunarom :-D.

Prolaznik said...

super su mali gradovi sa starim građevinama i uskim ulicama, a još ako postoji i kafić da se sedne uživancija je potpuna :) Ja tako najviše volim da popijem kafu kod nas u Skadarliji ili kad odem u NS onda svratim u jednu malu ulicu (levo iz glavne) gde se nalazi nekoliko malih kafića..

Možda su ti nazivi: "Kod Lososa", Kod Vola" bili nazivi nekadašnjih restorana

Milena said...

Vidis, dobro si me usmerio :). Porazmislila sam o pretpostavci. Ovde se radi o kucama kasnog gotskog stila, dakle pricamo o periodu iz XV, XVI stoleca. Ne mogu da zamislim da je u jednom malom mestu postojao toliki broj svratista... Postoji citava ulica sa ovakvim natpisima. Nakon razmatranja, moje najbolje moguce nagadjanje bi bilo da nesto od toga jesu bila svratista (kako si i sam zametio), a ostalo radnje i zanatske radionice. Ali naravno, to je samo moja pretpostavka, posto nisam imala koga da pitam (tamo sam stigla u vecernjim casovima...) Nadam se da ce biti prilike da odem ponovo i raspitam se.

Skroz se slazem za pijenje kafice u uskim, ruralnim ulicama :-D.

Drveni advokat said...

mnogo me raduju ovakvi tvoji postovi :) otvaraš mi novi svet :)
kasno je, sutra ću ponovo pročitati, pažljivije, pa detaljnije komentarisati :)))

elektrokuhinja said...

Prolaznice, ulicica je Laze Teleckog, i najpopularnije mesto za izlaske je leti.Ah, sad me podseti, jedva cekam da dodjem kuci...

Spartak said...

auuuuuuu
Prvo fotke, super kvalitet i jos bolje "oko".
Ambijent kakav se moze pozeleti. Pazi se, ovakvim opisima privlacis ljude da dodju i zaposle kao vodica :)

spidloris said...

naše bi zabiti sigurno bile izuzetno zanimljive na tvojim fotografijama :)

Milena said...

Spartace, hvala. Mozda da porazmislim o promeni struke :-D.

Spidloris, nase zabiti su zanimljive i bez mojih fotki :-D. Mada, priznajem, imam pun hard upravo takvih fotografija. Mozda postavim neke da se malo podsetim :).

Prolaznik said...

a mora da postoji i natpis "Kod Milke" :) Mislim, valjda su i tada jeli čokolade :)

hvala ek za info, meni se dopada jer su sve mali kafići sa nekoliko stolova, liči mi kao da su ljudi izneli sto iz svoje kuće i stavili da se prolaznici odmore malo :)

Мјауриса said...

Ovi gradići mi uvek nekako deluju uspavano, kao da stoje u vremenu. I sve je nekako čisto i ušuškano...
Prava uživancija je upoznavati takva mesta!

Milena said...

Prolaznice, Milka ovde nije toliko popularna. Vise vole, na primer, Lindt cokolade.

Milice, da, slazem se. Sve je tako lepo i cisto. Jedino, ova mala mesta su vise penzionerska varijanta. Ne dogadja se puno toga i mladim ljudima nisu toliko zanimljiva. Ali su odlicna za odmor.