Pocetak

Bese oko osam sati ujutro kada sam konacno resila da zapocnem blog na maternjem jeziku. Jedan od razloga je cinjenica da neki posetioci ne vladaju dobro engleskim jezikom. Ja se nekako nadam da ce se oba bloga citati uporedo, posto u vecini slucajeva (ako ne stalno) planiram da pisem na moja dva bloga o razlicitim stvarima i desavanjima iz zivota. Ovaj blog ce u svakom slucaju biti po svojoj sadrzini nesto licniji.

Za pocetak bih rekla par reci o sebi, za one koji me uopste ne poznaju. Ne brinite, ne planiram da krecem od rane mladosti, prvih zuba i tako dalje :D. Spomenucu ono sto je, da tako kazem, trenutno aktuelno. Zivim i radim u Cirihu, Svajcarska. Ovde sam dosla pre svega par meseci i planiram da ostanem jos najmanje godinu dana. Na put me nije naterala "vlastita muka". Naprotiv, sasvim sam zadovoljna bila i u mom rodnom Novom Sadu. Sta se konkretno desilo... Moj prethodno pomenuti rodni grad vec nekoliko godina prolazi kroz proces izgradnje. Ja sam zivela u svojoj maloj kucici u sirem centru grada i svakodnevno slusala buku i pokusavala da skrpim ispucale zidove i ostale havarije koje je doneo progres i izgradnja. Izmedju ostalog bilo je tu i dve poplave kojih se rado secam i obrusavanje zida susedne kuce na nas krov. Dalje od toga verujem da ne moram spominjati. No, sve na ovom svetu ima svoju dobru i losu stranu i obe treba podneti i uzeti najbolje moguce iz situacija koje nam se desavaju. I tako sam ja, sa poprilicnom tugom, konacno predala moju parcelu u ruke investitora. Za uzvrat dobijam stan u novoj zgradi. I naravno, dobila sam pare da iznajmim sebi stan u medjuvremenu, odnosno dok se ne zavrsi izgradnja zgrade na mojoj parceli. Dakle, postavilo se pitanje sta raditi u tom periodu. Ja sam, umesto trazenja novog stana, resila da mi je vreme za promene i dosla u Svajcarsku. Niti sam imala obecan posao niti sam znala i jedan od zvanicnih jezika ove divne zemlje koju sam posecivala i ranije. Inace, jako volim da putujem. Bese to u mnogo cemu avantura koja je jos uvek na samome pocetku. Jedina prednost koju sam imala bila je cinjenica da mi je muz Svajcarac. Verujte da je to bila prednost u dobijanju vize i nicega vise, posto se moj muz davnih dana odjavio iz Svajcarske i preselio u Novi Sad zbog mene. U Novom Sadu smo ziveli godinama, to je bio nas dom u punom smislu te reci. Muz je vec poceo zaboravljati vlastiti maternji jezik (svajcarski nemacki). Od Svajcarske mu je ostala mlaka veza sa roditeljima, lepi maniri i nista vise. I tako smo, pod gore pomenutim okolnostima, dosli za Cirih sa dva kofera i vrlo malo franaka, i cetiri meseca nam je otislo samo na registraciju, i to ne samo moju nego cak i njegovu, posto se i on morao ponovo registrovati. Bese mi toplo oko srca sto ne moram sama da prolazim kroz birokratiju i sto nasa birokratija nije najgora po pitanju cekanja i duzine trajanja iste :D.

Bavim se fotografijom i dizajnom, sto apsolutno nema veze sa profesijom za koju sam se zvanicno obrazovala, kao ni vecina drugih poslova koje sam radila u zivotu. Dakle, o fotografiji i dizajnu sam sve naucila sama i jos uvek ucim. Sto se tice fotografije, imala sam cetiri internacionalne izlozbe do sada i osvojila dve nagrade. Muza sam upoznala upravo na svojoj prvoj izlozbi :D. Trenutno se uglavnom bavim dizajnom, odnosno to je ono sto mi donosi zaradu. Moja bolja polovina je u istoj struci i u mnogo cemu zasluzna za moje obrazovanje. U ovom periodu, i danima koji dolaze, trudim se da naucim jezik moje nove sredine, radim na dizajnu za jedan CD i radim volonterski u drustvu za pomoc nepokretnima. I u Novom Sadu sam radila volonterski za razna udruzenja za pomoc drugima, pa sam to ovde jednostavno nastavila.

Verujem da sam rekla dovoljno za prvi nastup :D. Sve ostalo cete saznati vremenom. Slobodno recite koju rec o sebi. To naravno vazi za one koje ne poznajem. Kuckam ponovo uskoro...