Jos jedan dopis sa putovanja. Ovoga puta me pratila kisa, ali bilo je i lepog vremena izmedju. Uostalom, ja volim kisu, a padavine me jos nikada nisu uspele spreciti da putujem i uzivam.
Posetila sam Werdenberg zamak, koji se nalazi na uzvisenju iznad istoimenog gradica. Zamak je 1230 godine izgradio grof Rudolf I od Montforta.
Do kraja XIV stoleca, zamak je pripadao Montfort porodici. 1517 godine je postao vlasnistvo federacije Glarus, a 1835-te aukcijom presao u privatno vlasnistvo. Poslednji vlasnik, gospodja Frieda Hilty, darovala je zamak kantonu St. Gall, zajedno sa postojecim namestajem. Bilo je to 1956 godine i zamak je od tada restauriran i otvoren za posete.
U podnozju zamka nalazi se prirodni park i jezero.
Od jezera vodi staza, koja se uspinje izmedju niza starih kuca sa predivnom arhitekturom i detaljima koje su vremenom dodavali bivsi i sadasnji vlasnici.
Prva kuca u nizu je lokalni istorijski muzej, nazvan Zmijska kuca, zbog interesantnih sara u obliku zmijolikih stvorenja, koja se nalaze ispod okapnice.
Staza dalje vodi kroz omanji prolaz, do zamka.
Dvorisni deo zamka je opasan visokim kamenim zidovima, pa je iz tog razloga gotovo nemoguce posmatrati okolinu, osim kroz puskarnice. Vidi se jedino toranj gradske crkve.
Dvoriste ima dva ulaza, drvene klupice za odmaranje, malenu fontanu i jedan spomenik – Anna Lydia Hilty, preminula 14. Jula 1926.
Dosla sam pred samo zatvaranje, ali je zena koja radi u zamku bila neverovatno ljubazna i predusretljiva. Zatekla sam je na ulaznim vratima i nije joj bilo tesko da se zbog mene vrati unutra, iskljuci alarm, popali svetla i saceka me sat vremena da zavrsim obilazak. A nije mi dozvolila da ista propustim da pogledam! Naime, cak me vratila nazad posto sam preskocila oruzarnicu. I dobih na poklon knjigu i par razglednica :).
Dakle, zamak… Obilazak sam krenula od samog vrha, prolazeci kroz prostorije koje jednostavno odusevljavaju svojim ranim viktorijanskim stilom.
Sledeca slika (darodavno za fotografe): Kako napraviti autoportret. Ili kako se opsetiti da masinu za ventilaciju izbacis iz kompozicije. A tek o problemima rasvete! Drugi put… Dovoljno je reci da je nedugo potom pala kupovina dodatne opreme :-D.
Volite li sah?
A videla sam i stare sanke. Bez saonica.
Kuhinja je u potpunosti ocuvana.
Kao i apoteka koja datira iz sredine XIX stoleca.
I za kraj je usledio obilazak oruzarnice u kojoj se nalazi kolekcija oruzja Hans Braschler-a i kantonalni arsenal.
Nisam ljubitelj oruzja ali sam ipak ostala zadivljena nad macevima. Razmisljala sam kako je nekada izrada oruzja u stvari bila umetnost. Dovoljno je pogledati gravure i detalje na njima. Nije cudo da su kraljevi i vojskovodje insistirali na svojem licnom oruzju i trazili da budu sahranjeni sa svojim macevima, kojima su se neretko pridavala i magicna svojstva. Setite se Ekskalibura ili Markove sablje sa ocima.
Zamak sam napustila koristeci drugi ulaz/izlaz od onog kojem sam dosla. Ima ih dva ukupno, medjutim ovaj vodi do podnozja nizom kamenih stepenica i ima predivan pogled na grad. A i kisa je taman prestala :).
Werdenberg vazi za najmanji grad u Svajcarskoj. U toku moje posete odrzavao se neki sajam na otvorenom, ali nisam stigla da pogledam o cemu se radi. Poseta preporucena. Akcenat na sedenju pored jezera, sa pogledom na zamak i planine u daljini.
Posts
