Friday, April 18, 2008

Werdenberg


Jos jedan dopis sa putovanja. Ovoga puta me pratila kisa, ali bilo je i lepog vremena izmedju. Uostalom, ja volim kisu, a padavine me jos nikada nisu uspele spreciti da putujem i uzivam.

Posetila sam Werdenberg zamak, koji se nalazi na uzvisenju iznad istoimenog gradica. Zamak je 1230 godine izgradio grof Rudolf I od Montforta.

Do kraja XIV stoleca, zamak je pripadao Montfort porodici. 1517 godine je postao vlasnistvo federacije Glarus, a 1835-te aukcijom presao u privatno vlasnistvo. Poslednji vlasnik, gospodja Frieda Hilty, darovala je zamak kantonu St. Gall, zajedno sa postojecim namestajem. Bilo je to 1956 godine i zamak je od tada restauriran i otvoren za posete.

U podnozju zamka nalazi se prirodni park i jezero.



Od jezera vodi staza, koja se uspinje izmedju niza starih kuca sa predivnom arhitekturom i detaljima koje su vremenom dodavali bivsi i sadasnji vlasnici.




Prva kuca u nizu je lokalni istorijski muzej, nazvan Zmijska kuca, zbog interesantnih sara u obliku zmijolikih stvorenja, koja se nalaze ispod okapnice.



Staza dalje vodi kroz omanji prolaz, do zamka.


Dvorisni deo zamka je opasan visokim kamenim zidovima, pa je iz tog razloga gotovo nemoguce posmatrati okolinu, osim kroz puskarnice. Vidi se jedino toranj gradske crkve.


Dvoriste ima dva ulaza, drvene klupice za odmaranje, malenu fontanu i jedan spomenik – Anna Lydia Hilty, preminula 14. Jula 1926.


Dosla sam pred samo zatvaranje, ali je zena koja radi u zamku bila neverovatno ljubazna i predusretljiva. Zatekla sam je na ulaznim vratima i nije joj bilo tesko da se zbog mene vrati unutra, iskljuci alarm, popali svetla i saceka me sat vremena da zavrsim obilazak. A nije mi dozvolila da ista propustim da pogledam! Naime, cak me vratila nazad posto sam preskocila oruzarnicu. I dobih na poklon knjigu i par razglednica :).

Dakle, zamak… Obilazak sam krenula od samog vrha, prolazeci kroz prostorije koje jednostavno odusevljavaju svojim ranim viktorijanskim stilom.




Sledeca slika (darodavno za fotografe): Kako napraviti autoportret. Ili kako se opsetiti da masinu za ventilaciju izbacis iz kompozicije. A tek o problemima rasvete! Drugi put… Dovoljno je reci da je nedugo potom pala kupovina dodatne opreme :-D.


Volite li sah?


A videla sam i stare sanke. Bez saonica.


Kuhinja je u potpunosti ocuvana.


Kao i apoteka koja datira iz sredine XIX stoleca.


I za kraj je usledio obilazak oruzarnice u kojoj se nalazi kolekcija oruzja Hans Braschler-a i kantonalni arsenal.



Nisam ljubitelj oruzja ali sam ipak ostala zadivljena nad macevima. Razmisljala sam kako je nekada izrada oruzja u stvari bila umetnost. Dovoljno je pogledati gravure i detalje na njima. Nije cudo da su kraljevi i vojskovodje insistirali na svojem licnom oruzju i trazili da budu sahranjeni sa svojim macevima, kojima su se neretko pridavala i magicna svojstva. Setite se Ekskalibura ili Markove sablje sa ocima.


Zamak sam napustila koristeci drugi ulaz/izlaz od onog kojem sam dosla. Ima ih dva ukupno, medjutim ovaj vodi do podnozja nizom kamenih stepenica i ima predivan pogled na grad. A i kisa je taman prestala :).



Werdenberg vazi za najmanji grad u Svajcarskoj. U toku moje posete odrzavao se neki sajam na otvorenom, ali nisam stigla da pogledam o cemu se radi. Poseta preporucena. Akcenat na sedenju pored jezera, sa pogledom na zamak i planine u daljini.




17 comments:

elektrokuhinja said...

Ja bih baš volela da živim u tako nekom gradiću sa zamkom plus planinama u blizini.

Ova kuhinja na slici mi je super.

spidloris said...

Volim šah. Čak, sticajem okolnosti, imam i sto za šah. Još da imam i sobu za šah :)

Дрво said...

Баштина. Неговано, уредно, инвентивно.. одличне слике, али оно дрво крај једних од врата, кооолико је :)

Дрво said...

Дообро, нису врата, већ нешто друго поред зида :) Споменик? Или тек докорација са цвећем?

Мјауриса said...

Da, tako se vidi da si fotograf! Evo, moj muž, a tvoj kolega, uživa sa mnom. Fotografije su zaista prelepe, a posebno mi se sviđa kuhinja. Ruke me svrbe da spremim neki lepu pitu od višanja. :)))
Gradić izgleda tako zanimljivo, ušuškano i nadahnjujuće. Samo, gde su ljudi? Je l' nije previše pusto?
A svakako su ranije ljudi mnogo više pažnje posvećivali detaljima. Ali, kvantitet uvek vodi opadanju kvaliteta, ali ne baš i kvaliteta, više tome da se ljudi manje posvećuju nečemu. Ti si to primetila na oružju, a ja na knjigama. Stare knjige su tako pažljivo povezivane, koričene, sa toliko ukrasa, crteža, inicijala, boja... Drugo vreme je to.
Volim da malo zavirim u njega. Hvala za ovaj put kroz vreme i prostor. :D
@Kujna: Sada shvatam otkud ti nadimak. :))
@Spidloris: A ja da još umem da ga igram... ;)

Мјауриса said...

Samo da dodam još... rado ću poslušati tvoju preporuku da sedim i uživam pored jezera. :)))
Još kada vidim da su planine u blizini... ranac na leđa i put pod noge... do vrha! ;)

Milena said...

Wow! Hvala svima na komentarima. Bas ste me obradovali sto ste se javili u tolikom broju! :)

Elektrokuhinja, potpuno se slazem sa tobom. Skroz mogu sebe da zamislim da zivim u takvom mestu. Obozavam staru arhitekturu.

Spidloris, i ja volim sah, pa mozda jednom bude prilike da zaigramo koju partiju :-D

Drvo, u pitanju je spomen ploca.

Milice, skroz si me ubola sa pitom od visanja! Obozavam je! Moze i strudla :). Inace, odlicno si primetila da mesto izgleda pusto. Masa ovde ne voli kisu niti druge "nepogode", za razliku od mene. Plus bio je neki sajam, pa pretpostavljam da je vecina isla tamo.

Steva said...

Obicno Dada piskara, a ja dobacujem iz coska, ali sam se morao javiti zbog saha! Odlicne su fotke. One na kraju izgledaju kao razglednice. A sah znas da volim.

Milena said...

Znam :). Pozdravi Dadu. Jel' prosla prehlada?

Steva said...

Nije jos sasvim ali prolazi. Poslace ti mail veceras.

wtf said...

sve je prosto carobno! i gradic i zamak i jezero i male kuce i kuhinja i sah...i sablje
odlicne fotke!

etotako said...

Kako ja tebi zavidim na oku, na mestu gde dišeš, na stvarima koje beležiš, na lepotama koje kradeš za nas!

Ivan Bevc said...

Zahvalnost na prikazu i fotkama...kakvo petominutno bekstvo iz srpske realnosti....

Milena said...

WTF, hvala. Ceo zivot sam zivela u gradu ali ne bih imala nista protiv da se prebacim u jedno tako malo i simpaticno mesto.

Jelo, drago mi ako sam uspela da prenesem pricom i slikom deo atmosfere i svojih misli i osecanja.

Ivane, razumem. Sa nestrpljenjem cekam izbore, a jeza me podilazi...

Prolaznik said...

Retko se mogu videti slike unutrašnjosti / enterijera jednog zamka, zato su mi ove interesantne...

Malo sam se iznenadio jer nikad ne bih rekao ne bih rekao da je ovo zamak iz XIII veka, mislio sam da ovakav tip zamka pripada periodu renesanse.

Milena said...

Da, to je zato sto je odlicno ocuvan i sto su svi vlasnici dodavali po nesto, pa se dobio spoj raznih epoha, pogotovo u enterijeru.

Milena said...

Ovde je prica o jos jednom, ako te zanima, jedino sto je na mom engleskom blogu...

http://mirroredlines.blogspot.com/2007/09/rapperswil-and-its-castle.html